Legenda o Luni Levi by Gordana Kuić

Legenda o Luni Levi Reviews

• 
  Liliflaj

  Od svih Gordaninih knjiga ova mi se najvise dopala
• 
  Ismar

  Gordana Kuić – Legenda o Luni Levi
  
  Kao moja zemlja, izdrobljena, ugnjetana, izbrisana,
  A svaki polutak razlomljen na sledeća dva,
  Kao moja zemlja, mirisnih šuma i maglovitih planina,
  Kao moja zemlja, i duša moja ne postoji više.
  Kao moja zemlja, otimam se kad pomislim,
  Da moje više moje nije i nikad biti neće.
  Ali vratiću se iz sveta u ono što je ostalo,
  Da se utešim, da vazduh vlažan udahnem,
  Da se raspupim, da se kao plod zreo raspuknem.
  Ako ne poginem od sablje, ako ne umrem od jada,
  Ako ne presvisnem od nemoći, ne ugušim se od ćutnje,
  Udaviću se u suzama onih koji plaču kao ja.
  Plaču kao moja zemlja, za mojom zemljom.
  
  Za razliku od prve, balkanske trilogije čiji su fokus zbivanja unutar autoričine porodice tokom prošlog stoljeća, „Legenda o Luni Levi“ unutar sebe nosi začetke jedne makro historije Jevreja koja se očituje kroz njene „mikro“ likove, često razapete između kulturološki šarolikog Orijenta i svojih istinskih, pretežno sefardskih korijena.
  Djelo započinje sa jednom od najvećih mrlja koju Europa nosi na svojim leđima – donošenjem takozvanog Dekreta o izgonu koji u proljeće 1492. potpisaše španski kralj Ferdinand Drugi Aragonski i Izabela Kastiljska. Cilj ovog dekreta bio je prognati sve španske Jevreje, sefarde, iz svih pokrajina Španije.
  Do tada mahom vrsni trgovci i zanatlije, Jevreji sa sobom uzeše samo goli život i neprežaljenu sjetu za Španijom, o kojoj su pjevali i čijim su jezikom govorili, noseći ih ponosno ma gdje god se zatekli.
  Inkvizicija je sprovođena mjesecima unazad, te su tako mučeni i spaljivani svi oni na koje bi pala sumnja da su konvertiti, preobraćenici sa judaizma na kršćanstvo.
  U noći prije isplovljavanja posljednjeg broda kojim su Jevreji napustili Španiju, šesnaestogodišnja Blanka Levi u sobi jedne krčme biva povjerena na čuvanje Solomonu ben Izraelu ben Salomu Toledskom kojeg je upoznala prethodne noći na krajnje neobičan način.
  Vjerujući u mudrost svog pradjeda i jedinog preostalog člana njene porodice, rabina Solomona Rubena ben Izraela Toledskog, Blanka 31. jula 1942. napušta Španiju sa Solomonom u koga se također i zaljubljuje.
  Ploveći brodom „Felisidad“ (Sloboda) Solomon će pokušati da se oslobodi svoje teške, krvoločne prošlosti. Špancima poznatiji kao Huan Garsija Galan de Olivares, Jevrejima omražen kao pomoćnik velikog inkvizitora Tomasa de Torkemade, Solomon prihvata svoje jevrejske korijene koji su u njegovoj porodici skrivani pod velom preobraćenja na kršćanstvo.
  Tu počinje upoznavanje čitatelja sa historijatom judaizma kroz priče koje Blanka priča svom izabraniku Solomonu. Neobičnost njihove ljubavi jeste i u tome što se sam čin začeća njihove kćeri Lune odvija već druge noći plovidbe morem dok ovo dvoje mladih na taj način ovjekovječuju svoju ljubav. To je krajnje neprihvatljivo jer se u judaizmu tjelesni odnos prije braka smatra nečasnim. Kroz ovu situaciju pred čitatelja se stavlja konfrontacija između tijelesnog i religijskog u vrijeme kada novi život ne predstavlja samo rezultat ljubavi, nego možda još i više, potrebu za očuvanjem jednog naroda, što u trenucima progona predstavlja čin najvećeg otpora.
  „Silni Bajazit bejaše veliki vojskovođa i pronicljiv čovek, i on se podsmehnu zatucanom katoličkom kraljevskom paru što u ime vere istera najvredniji sloj svojih podanika uprkos svesti o njihovoj marljivosti, pameti, pismenosti, znanju jezika, trgovačkom umeću i pregovaračkoj veštini, njihovoj sposobnosti da stiču i plaćaju danke i harače uredno i bez pogovora u dogovorenom roku. I primeti mudri car da se potreba njihova podudari sa potrebom njegovom: njihova, da nađu novo ishodište na svom večnom putovanju, a njegova, da u svom ustalasanom i bujnom carstvu nađe novi izvor umeća, spretnosti i prihoda.“
  Poslije dva i po mjeseca, 12. oktobra 1492. godine Jevreji doploviše u, za njih, obećanu zemlju – Carigrad. Sultanu Bajazitu, sinu Sultana Mehmeda koji Konstantinopolj ote od Rimskog Carstva i učini ga jednom od najvećih vojno – političkih sila tog doba, Jevreji poslužiše kao vrijedni, srednji sloj koji mu je donosio stalan izvor prihoda i balansirao između plemstva i raje.
  Solomon se još za boravka na brodu pokaza kao viješt branitelj interesa svih jevreja te ih spasi od pljačke gusara što mu stvori zavidan položaj unutar jevrejske zajednice na trgu Galata gdje je sa svojom suprugom i živio.
  „Ipak, zaključila je, bolje prolaze oni manje pametni a vesele naravi, od onih misaonih a sklonih posrnućima duha. Bolje prolaze mlađi nego stariji, a najgore oni srednjih godina, koji su izašli iz obesne i bezobzirne mladosti, a još nisu ušli u mudru i obazrivu starost.“
  Zahvaljujući svojim gusarskim vezama na moru i onim trgovačkim na kopnu, Solomon shvata da se oslobodio Huanovih navika, ali da bi ga to što je zadržao njegov vanjski izgled moglo stajati života. Veliki inkvizitor je pronašavši njegovu službenu odjeću zaključio da je Huan otet, te se preko mreže svojih podanika dao u potragu za njim. Situacija će se zakomplikovati kada Sančez Toronja potvrđuje da je na brodu Felisidad vidio nekoga ko odgovara Huanovom opisu. Skupa sa hroničarem Huanovog života Sančez će krenuti u potjeru za Huanom koja će potrajati skoro petnaest godina i čije prisutstvo ovom djelu daje elemente avanturističkog romana.
  U roku tih petnaest godina Solomonova i Blankina kći Luna izrasta u prelijepu djevojku koju krasi muška pamet, nepogrešivo znanje o historiji Jevreja, te želja da sretne muškarca koji će joj moći biti dostojan sudionik u intelektualnim nadmetanjima.
  Što se potjera više približava Carigradu, to Solomonovo prisustvo biva sve neizbježnije u društveno – političkim zbivanjima Osmanskog carstva.
  Postaje finansijski savjetnik jednog od Sultanovih miljenika, Orlu-paše, beglerbega Rumelija, prostora koji u većoj mjeri obuhvata današnji Balkan. Kao pašin savjetnik Solomon biva svjedokom požara u četvrti Galata, velikog zemljotresa koji je potresao Carigrad, ali i smrti sultana Bajazita koga je, pobivši svoju braću, naslijedio njegov sin Selim te tako svom sinu Sulejmanu Veličanstvenom osigurao nesmetan put ka prestolju.
  „Književno delo je pakao za pisca, a raj za čitaoca!“
  Dva događaja će vas tjerati da što prije dođete do kraja ove pripovijesti: Huanovi progonitelji dospiju u Carigrad baš u trenutku kada njegova kćer Luna prekida svoj brak sa Leonom Levijem na krajnje nečastan način. Naime, ona zajedno sa Orlu-pašom odlučuje napustiti Carigrad zbog čega njenoj porodici prijeti isključenje iz jevrejske zajednice. Kod Jevreja je razvod braka moguć, ali rijedak slučaj, a veza sa inovjercem je najveća sramota za porodicu. Pored svega toga, Orlu-paša je zapravo Marko Orlić koji je unutar devširme kao dječak sa Balkana doveden u Carigrad...
  Hoće li potjera za Huanom ugroziti sreću njegove kćerke? Zašto jevrejski običaji nalažu da se vlastiti imovinski status ne bi trebao javno isticati? Možemo li kroz dobročinstvo upućeno onima koje smo nekada mučili zaslužiti Božiju milost?
  „Legenda o Luni Levi“ je roman koji mi je svo vrijeme držao pažnju. Priznajem da sam ponekad poželio da su religijsko filozofski opisi nešto kraći kako bih se što prije vratio u napetu, primarnu radnju, ali su mi baš ti opisi pružili najviše osnova za diskusiju sa samim sobom.
  
  
  https://youtu.be/jaYxDtbfSQY
  
• 
  Leserling Belana

  Inhalt:
  
  Die Jüdin Blanca Sálom gehört zu den letzten, die während der spanischen Inquisition und Vertreibungswelle das Land verlassen um in der Türkei Aufnahme zu finden. Bei ihr befindet sich die bis vor kurzem rechte Hand des Großinquisitors, Juan García Galán de Olivares, der über Nacht beschließt, dass er eigentlich Jude ist. Er reist unter dem Namen Solomon ben Israel ben Sálom mit Blanca in dei Türkei. Dort werden sie beim Rabbi der jüdischen Gemeinde Galatas aufgenommen. Solomon macht schnell Karriere, war er doch vorher schon ein Ausbund an Gelehrsamkeit.
  Für die beiden und ihre vier Kinder läuft alles rund, geht auch die Welt um sie herum mehrmals unter.
  
  Meine Meinung:
  
  Um es vorwegzunehmen: auch wenn der Titel etwas anderes vermuten lässt, es geht nur am Rande um Luna. Inwiefern sie das im Klappentext erwähnte Schicksal der sephardischen Juden mit beeinflusst bleibt völlig offen.
  Auch an der dort erwähnten reichen Kultur der sephardischen Juden lässt uns die Autorin nicht wirklich teilhaben, dem Glossar am Ende des Buches kann man da wesentlich mehr entnehmen als dem Buch selbst.
  
  Die Charaktere bleiben einem fremd, von daher kann man auch nicht mit ihnen fühlen. Dafür werden die Klischees sehr schön bedient: der Hafenschreiber Torona ist nicht nur ein Dieb und Halsabschneider mit einem extrem schlechten Charakter, natürlich ist er auch ein Ausbund an Hässlichkeit, während Blanca, die fast heilig wirkt, natürlich wunderschön ist, und auch der reumütige Juan hat alle wunderbaren Attribute die ein Mann haben kann. Das zieht sich durch das ganze Buch: alle 'guten' Menschen sind auch schön, alle anderen sind entweder mittelmäßig oder gar hässlich.
  
  Dem eigentlichen Roman, nämlich der Geschichte Blancas und ihrer Familie wird ein relativ geringer teil des Buches zugestanden, und wenn dann mal was durchblitzt ist es so fantastisch und unglaubwürdig, dass man überlegt, ob man darauf nicht hätte verzichten können. Andererseits bliebe dann lediglich eine Art Geschichtsbuch übrig, und kein besonders interessant geschriebenes, da man mit einer Aneinanderreihung von Namen und Daten regelrecht erschlagen wird.
  Aufgrund des Klappentextes hatte ich mir ein sehr interessantes Buch versprochen, aber keinen Geschichtsunterricht in Reinform, mit ein paar eingestreuten, fantastischen Begebnissen. Auch die Sprache reißt einen nicht mit: gerade am Anfang des Buches gibt es nicht nur sehr viele Fehler, sondern auch derart lange, verschachtelte Sätze, dass selbst ein geübter Leser den Faden verlieren kann und noch mal an den Anfang des Satzes zurückkehren muss, um herauszufinden, worauf das Ganze denn herauslaufen soll.
  Ob das an der Übersetzung liegt vermag ich nicht zu sagen, da ich der serbischen Sprache des Originals nicht mächtig bin.
  
  Fazit: wer drögen Geschichtsunterricht mag ist mit diesem Buch gut bedient, wer auf eine ansprechende, mitreißende Familiengeschichte hofft, sollte die Finger davon lassen.
• 
  Anamarija Ivanović

  Nakon gorkog razočaranja u Duhove nad Balkanom, Gordana me opet oduševila, zavela i povela na putovanje koje zaista nikada ne završava. Ono živi u našim mislima i doživljajima jer Gordanine knjige su knjige koje nikad ne zaboraviš, koje ti se javljaju u mirisu balkanske kiše, cvatu lipe u proljeće, i smiraju dana nad Beogradom i Dunavom. Knjige koje te iznova i iznova vuku sebi. A sad moram i Lunu pridodati toj listi. Lik toliko silan i nježan, neustrašiv i van svog vremena. Začeta pod svjetlom Mjeseca, i nije mogla biti drugačija, zar ne? Ime Luna mi sada ima posve novo značenje. Ono je okićeno osobinama ove divne žene, koja je nekada bila hrabrija od najhrabrijeg ratnika.
  Iako nisam prije susreta sa Gordanom znala ništa od španjolskim židovima, sad su mi toliko dragi i bliski, poznati, kao da sam sve proživjela i preživjela s njima, narod koji se podiže iz pepela kao feniks i koji zaslužuje moje divljenje.