Ples oko sunca by Vedrana Rudan

Ples oko sunca Reviews

• 
  Tonkica

  4.5
  
  Kod autobiografija možemo očekivati sve i svašta. Kada osoba piše o sebi, to radi na način na koji ona to želi. Ovdje smo po meni dobili, puno, a stil na koji se spisateljica odlučila također govori puno o njoj.
  
  Cijeli osvrt pronađite ovdje:
  https://knjige-u-svom-filmu.webador.c...
• 
  Korina Ja

  Meni se Rudanica sviđa. Ne smeta mi njeno psovanje i neprofinjeni izričaj, jer zašto bi morala biti takva? Ona ne glumata, nije ju briga za tuđe mišljenje i govori ono što misli bez filtera. I tako treba, tako bismo svi možda trebali. Pročitajući njenu autobiografiju shvaćam zašto je takva kakva je i mogu samo reći "kapa dolje". Nije čista petica jer sam se gubila po knjizi u miš mašu prošlosti/ budućnosti/ sadašnjosti. 4,5
• 
  hele.b.ook

  Tako iskreno, bez dlake na jeziku i potpuno istinito. Vedrana Rudan još je jednom objasnila! Apsolutno oduševljenje pročitanim!
• 
  Knjiska Sredina

  Auobigrafija koja je zabavna, snažna, mudra i osvežavajuća. Vedrana kida, jednostavno.
• 
  kvazimodla

  Ogoljeno i grubo iskreno, u njenom stilu kako i očekujemo, o ružnoći života.
  Nešto mi nedostaje... nekako sam očekivala sumiranje, perspektivu, razumevanje tog života, smisao valjda šta li (naivna li sam da život ima smisao 🙄), dok je ovo uglavnom prepričavanje i na tome ostaje. A i ko je meni kriv što očekujem nešto, svakako nije njen posao da to ispunjava, odgovorila bi verovatno Vedrana.
  Šta još... preko srećnih tema i vremena se brzo prelazi, na lošima se zadržava i detaljiše. Zlo je sveprisutno. Kao da su samo grube i ružne interakcije ušle u knjigu - nemoguće da su baš sve bile takve, ali to je meni preovladjujući utisak. U delovima o sopstvenoj deci, kad su bila mala ali i kasnije, njeno ponašanje i postupci meni liče na u najmanju ruku zanemarivanje (svakako ne zvuči kao da ih voli, iako to - mnogo kasnije - kaže); opet - ne verujem da je samo tako bilo, ali to su mesta koja bira za autobiografiju, na račun nekih lepših. Dakle, ni sebe ne prikazuje u boljem svetlu od opšteg zla i ružnoće (sama kaže "divlja sam i primitivna", kao da je to pozitivno. Nije). Kaže da je imala lep život, ali ja ga u ovoj knjizi ne vidim. Retka svetla tačka je kada govori o odnosu s mužem (hvala Bogu bar nešto).
  Kad podvučem crtu, meni je ovo bilo jako depresivno, a ženu koju je ovde opisala baš i ne bih volela da poznajem.
• 
  David Mayer

  Autobiografije ocenjujem po konstrukciji, redosledu događaja, proceni koliko je neko bio iskren i koliko mi je bilo zanimljivo.
  
  Ocena 3 za ovu knjigu
  
  Svakako ćete mnogo naučiti o Vedrani i njenom životu. Ima zanimljivih delova, sirova je i iskrena, direktna bez dlake na jeziku. Ipak gotovo čitava knjiga je imala mračniji i depresivniji ton.
  
  Što reče neko u prethodnim ocenama, Vedrana se previše kratko zadržavala na srećnim stvarima ali se previše dugo zadržavala i detaljisala kod negativnih delova.
  
  Gotovo svi likovi koji se pojavljuju u knjizi su negativne osobe koje su je napadale, varale, vređale... Što daje na znanje ili da je baksuz pa privlači takve ljude ili se samo na njih fokusirala u kjnizi.
  
  Što neko reče u drugoj oceni, Vedrana je upečatljiva i direktna osoba, ali i osoba koju ne bih voleo u svojoj blizini. Pa slažem se. Njeni postupci i odnosi sa porodicom, saradnicima i muškarcima su vrlo upitni.
  
  Dosta negativno piše o muškarcima. Dosta banalizuje neke stvari. Ima pik očigledno poseban na niske muškarce te ih stalno naziva "kepecima".
  Ukratko da je muški pisac napisao ovakvu knjigu bio bi optužen za mizogniju i šovinizam.
  
  Knjiga nema putanju i redosled po godinama i razdobljima u životu je razbacan. Tako se dešava da piše o periodu kad je imala 19 godina pa onda 45 pa onda opet 19 pa možete se zbuniti i izgubiti pravac priče.
  
  Ako volite Rudan i želite saznati malo više o njoj onda pročitajte knjigu ali ne očekujte previše.
• 
  Ruza Minić

  Добро, објаснила је свој речник и свој начин писања!
  Јесте мало вулгарна, али је то њен начин борбе.
  Свиђа ми се како "оголићено" износи свој живот.
  Кад назовем сина, не јавља ми се сатима. Онда назовем његову жену и питам како ми је син. Она се увек јави, блажено створење. Каже ми да је добро, да се ни њој не јавља, лаже, али ме смири. Често ми изненада падне на памет да ми се деци нешто догодило само зато јер ми се не јављају данима. Јако сам желела своју децу, вероватно онако како већина жена жели своју. Нико ми није рекао да деца постају људи (хахаха!!!). Да сам то знала на време? Не би ми помогло. Животиње смо које се морамо множити, желели то или не."
  "Драго ми је да своју врпцунисам пререзала. И нећу је резати. Схватила сам да свака од нас има своју причу, не гледамо једнако на исту ствар, ја сам та која мора попустити јер ће мој губитак, у случају пораза, бити већи. Могу се свађати са са кћерком, али не могу без ње живети. Јасно је мени да деца не заслужују безусловну љубав, али сваки би родитељ морао разговарати сам са собом и видети може ли без своје деце? Ако може, благо њему. Ако не може, нека сваку дечију увреду, неправду, бесни испад, преведе као добро сакривену љубав. Само тако можемо кроз живот, ми непотребни, који пуни очаја свакога дана гледамо у мобител и чудимо се зашто не звони."
  "Ускоро ћу умрети- Када будем мртва, биће ти жао тако са мном разговараш." Гледа ме бледо. Видим, она је сигурна да сам ја бесмртна. С времена на време умре мајка једне од њених многобројних пријатељица, Увек се запањи: "Како? Не могу веровати? А била је млађа од тебе. Са сином не водим такве разговоре. Никада ми неће бити јасно зашто увек једно дете, ако имаш двоје, мисли да је мање вољено? У мом случају то није истина. Своју децу волим на различите начине, сина тихим гласом, ћерку урлањем, и једно и друго је разговор. Важно је разговарати, важно је да телефон звони, јако је важно кад у слушалици чујеш глас свог детета. Нека те напада, нека се дере, нека није у праву, назвало је. НАЗВАЛО ЈЕ! Можда то значи да те воли?"
  "који су у нама обичним члановима убијали бога када бисмо закаснили на партијски састанак, преко ноћи су се претворили у king size Хрвате и Хр��атице, лизаче и лизачице олтара. У Југославији свештеници нису играли никакву улогу у политичком животу, па нису били мета наше емисије. Локалним политичарима били смо трн у оку. Тада сам научила, све што ти је непријатељ ближи то ти прети већа опасност. Када бисмо у емисији пустили скеч на тему југословенског синдикализма који се бавио само дељењем свињских половина радницима, где су та добра времена, нико шефицу не би позвао на одговорност. Сваки пут, када бисмо именом и презименом споменули локалног моћника, ма како контекст био бениган, она је имала проблема. Увек су је питали само једно: "Ко стоји иза њих?".
  "Овде морам написати, док је Тито био жив Амери нису свој дрек остављали насред Југославије. Мрзим моћ без обзира на предзнак. Мрзим ове политичаре. Мрзим Католичку цркву јер је злочиначка организација са најдужим стажом на кугли земаљској. Мрзим људе без кичме који савршено функционишу у сваком систему.
  Кад се распала Југославија, нисам могла веровати у шта су се претвориле моје колеге."
  "Које су шансе сиромашних људи у рату против толике силе? Баш никакве. С времена на време гледамо како се у некој земљи побунио "народ". Људи бауљају улицама, разбијају излоге, пале аутомобиле, бацају бомбе на полицију, има их на хилјаде. Не верујем у спонтано окупљање маса у нашем времену. "Револуција" кошта. Треба платити аутобусе који ће довести Французе, на пример, из провинције у Град светлости, дати им храну, воду, оружје, јер робови немају лове. Када гладни људи запале оно што им кажу да морају, треба их вратити кући и опет платити њихов одлазак у центар идућег викенда. Данашње сиромахе нико на овом свету не може ујединити. Што су "пролетери свих земаља" учинили до данас, учинили су. Готово је. Никада више нећемо имати ни онолико мало слободе колико смо је имали пре педесет година. Млади ће читав живот робовати да би дошли до некаквог крова над главом, задњу ће рату исплатити на седамдесети рођендам, ако га дочекају. У међувремену ће им живт бити коктел наде, патње и бесмисленог куповања ствари које им не требају. Драго ми је да сам стара, да сам некада ипак ђивела боље, неко ће рећи, у блаженом незнању. Незнање може бити ужитак, данас сви знамо све. Интернет нам савршено показује бесмисао модерног живота. Гледамо како живе краљеви, ногометаши, идеална жена је курва испуњена хијалуронском киселином, јунаци наших живота су људи који се сваке вечери ј... у некаквој кући пред нашим очима, онда неко одлучи да ће Кристина изаћи из куће, па читава нација плаче због њеног изласка, или се радује. Човек не може веровати како су се људи у само двадесетак година претворили у дресиране животиње којима за срећу тако мало треба. Па ипак, нешто се не мења. Мужјаци остају мужјаци, жене жртве су више жртве неко икад."
  "Тај је "специјалист" затражио да се рад крвних жила мога мужа испита радиоизотопима. Био је рат, ни��е било завоја, радиоизотопр могло се само сањати. "Док набаве радиоизптопе, рат ће бити готов" смијала сам се и тјешила нас.
  Мрзим сваки рат, нитко не би требао дати живот за "слободу" јер "слободе" увијек има само за неке. Ако нетко заиста жели "слободу", нека за њу и крепа. Ово што нам се данас дешава потврђује моју тезу.Зашто је погинуло толико људи на свим странама? Да би се неколицина одвратних гадова могла обогатити. Они нису ратовали, њихова дјеца нису ратовала, данас уживају у милионима еура они који су се прије рата голе г..ице возили у дрндавим стојадинима. Колико је невиних, добрих људи иструнуло да би њихова пијана дјеца могла џиповима на зебрама убијати нашу несретну, незапослену, сиромашну дјецу? У разу нисма могла замислити овако застрашујући расплет
  
• 
  Željana Dakić

  Knjiga mi se svidjela. Inace volim Vedranu njen nacin pisanja, tu otvorenost, direknost, brutalnu iskrenost. Ovdje je malo smanjila onaj svoj, tako da ga nazovem muski stil pun psovki, al ok ovo je ipak njena biografija.
  Svidjelo mi se sto je opet pogodila u sridu sa temama kojih se dotice i sto su neke recenice kao da ih je napisala iz moje glave.
  Preporucujem.
• 
  Valentina

  Mojoj mami nikada nista nije dobro.
  Mai contenta (rekli bi tamo gdje nekada zivim).
  Pa tako joj nije dobra niti jedna od stotine knjiga koje imam(o), i uvijek pozeli nesto sto bas nemam(o).
  Tako doma nisam imala niti jednu knjigu Vedrane Rudan (iako sam je ja citala i ranije, posudjivala u knjiznici). Odmah sam krenula u istrazivanje i narucila dvije knjige, usput jos 20ak drugih knjiga po odlicnim sijecanjskim snizenjima. Ples oko sunca, uzela sam u ruke (prije mame) i zahvaljujuci visesatnim sjedenjima u bolnici (cekanjima doktora koji se ne pojave) procitala pola. Dobro me nasmijavala u bolnici, samim time umanjuci stres koji stvaraju doktori koji se ne pojave niti nakon cetiri sata cekanja i nikog nije briga. Nitko ne snosi odgovornost. Moje vrijeme je valjda nebitno. Moje je zdravlje valjda nebitno. Tek osma operacija, kog briga zapravo. Vedrana je ta koja je ispunila cijeli prostor, kako onaj fizicki tako i moj unutarnji. Logicno je bilo vise ne ispustati knjigu iz ruku dok ne procitam u dahu, do kraja. Znala sam da je zanimljiva, duhovita, direktna, ali malo sam “zazirala” od spolnih organa koji bi mogli biti previse puta upotrebljavani (po meni nepotrebno, ali neka joj)...onako kako ona voli..da sablazni. Na moju srecu, ova knjiga nije takva. Ova knjiga otkriva Vedranu iznova. Britku, iskrenu, duhovitu. Ono, kad pozelis da ti je ona frendica koja dodje na rostilj.
  Skoro me motivirala i da napravim scenu cekajuci, ali kako kad ovisim o tim jebenim doktorima (bojis se da ne dobijes kaznu za praking pa da i u Zg parkingu ne napravim scenu - uvijek se sjetim argetinskog filma Relatos salvajes - divlje price - i zamisljam koje olaksanje je dozivio lik koji je dinamiton raznio argetinsku verziju zagrebparkinga).
  
  Vedrana na strani zena, pisuci o svojoj noni: “Njoj se tada nije oprastalo, ono sto se zenama ni danas ne oprasta, zivjela je po svom.”
  
  Vedrana koja istinske voli muskarce, sina, muza, posinka, zeta, sjeca nas i na P. Lucica, Pukanica, S. Svilana.
  
  Vedrana s ovakvim stavom o oprostu: “Zivot nije kompliciran. Neke se stvari ne trebaju oprostiti, covjek se mora boriti i izboriti za svoje dostojanstvo, za samopostovanje. Svim sredstvima. Treba stisnuti srce i odjebati gada. I kada ti je otac?”.
  
  Vedrana o citanju:”Zeljela sam zivot provesti citajuci. Meni je i danas sve sto radim ispunjavanje pauze izmedju citanja knjiga.”
  
  Vedrana o gadovima: “Ne podnosim gadove, i kad na njih naletim spustam se na njihov nivo ili dosezem svoj, ne znam o cemu se radi i nije me briga.”
  
  Vedrana o promocijama svojih knjiga: “Promocije u meni izazivaju uzas zato sto voditeljica ili voditelj, cesce voditeljice, od mene ocekuju da budem “pametna”…Nisam “ledena kraljica” celicnih zivaca koja sa svakim moze izaci na kraj, nisam ni vesela “dvorska luda”, ma kako ponekad bila dobra u toj ulozi, ja sam prestraseno duboko nesigurno bice. Takva cu i ostati dok budem primala Nobelovu nagradu za fiziku.”
  
  Vedrana o Zidovima: “Zasto je dim iznad Auschwitza vjecni dim, a dim iznad Gaze pizdin dim?”.
  
  Vedrana o savjetu doktora: “Od tog posla necete moci zaraditi onoliko koliko cete placati za doktore koji vam ne bi trebali da ne radite taj posao”.
  
  …uzivajte u citanju.
• 
  Sanja

  Prilično otvorena i direktna. Životna storija, baš kako autobiografija i treba da bude.
  Vedrana i ja nemamo ama baš ništa zajedničko, osim mora uz koje smo obe rođene... To o različitosti, u stvari, i nije neko naročito zapažanje, ali je nešto što mi se stalno vrzmalo po glavi dok sam čitala knjigu: najpre zbog njenog odnosa sa ocem koji je po svemu dijametralno suprotan od mog odnosa sa mojim ocem, a potom i zbog njene hrabrosti da, bez kompromisa, kaže šta misli. Uvek sam bila fascinirana takvim ženama!
  E, sad ono što meni nije u potpunosti "leglo" je stil pisanja: kao da žuri da ispiše sve što joj pada na pamet. Pomalo zbrkano... A baš tako sam i ja čitala: žurno i zbrkano. Hm, verovatno je to i bila Vedranina namera?
  Pretpostavljam da bi trebala pročitati još neku njenu knjigu radi temeljitije ocene spisateljskog stila.
• 
  Nikolina

  «Ja sebe ne doživljavam ozbiljno. Ni pisanje knjiga ne shvaćam ozbiljno. U životu sam pročitala previše dobrih knjiga da bih o sebi imala dobro mišljenje. Zato mi književna preseravanja idu na živce. Ljudi, ja sam zabavljačica, a ne „književnica”.»
  
  „Nona, za tri tisuće godina Sunce će biti ledena kugla. Ne mogu zamisliti, ne mogu zamisliti kako će izgledati ta stašna, kolektivna smrt.” „Baš me briga. Za tri hiljade godina ja ću biti čestica koja će plesati oko Sunca i govoriti mu, otopi se, otopi se, otopi se.” „Smiješna si, nona. Što misliš, što ću ja biti za tri tisuće godina? I ja ću biti čestica. Zajedno ćemo plesati oko Sunca.”
• 
  Bruno

  Ovo je prva knjiga od Vedrane koju sam pročitao. Moram priznati da o njoj i njenom stvaralaštvu nisam znao ništa osim youtube videa “Vedrana Rudan - najbolje izjave”. Par mjeseci nakon čitanja, iako se dosta toga ne sjećam jer je knjiga puna detalja i pojedinosti, znam da je stvarno bila zanimljiva za čitati! Stil pisanja je tako jednostavan, ali ipak zanimljiv i intrigantan. Definitivno preporučujem i nadam se da ću u budućnosti pročitati još Vedraninih knjiga!
• 
  Justyna Krajewska

  very honest and emotional autobiography. Must read !
• 
  Anna Milo

  Što nas određuje kao ljudska bića? Odgoj? Geni? Okruženje?
  
  Čitala sam ovu knjigu na partije, ali sam uživala u svakoj rečenici. Vedrana je žena kakva bih želela da budem jednog dana, kad se opametim. Ona fura svoj fazon i tačno joj se j. šta će ko reći.
  
  Izdvojila sam par citata, s obzirom da ljudi koji me prate ne razumeju naš jezik, možda ćete vi koji ovo čitate umeti da cenite i možda vas podstakne da kupite knjigu, što bih vam ja toplo preporučila!
  
  
  
  "Da ima Boga, taj bi se multipraktik vrtio na ražnju stoljećima. Nema Boga. Doduše, ako ga i ima, pokazao je da najveći gadovi najbolje žive i u ratu i u miru. Tako neka se Bog, što se mene tiče, jebe."
  
  
• 
  Stellina Dalla Francia

  U svakoj knjizi koju je napisala, Vedrana Rudan je ostavila komadić sebe. Ova autobiografija možda je a vjerojatno nije istinita, ili bar ne skroz, ali neovisno o točnosti datuma ili imena, iz svake riječi izvire kao slap sva snaga i ljepota autoričinog stvaralaštva. Tu su, naravno, i nesigurnosti, čežnje, vječno neodgovorena pitanja, želje, strahovi i sve ono čega ne smije nedostajati u autentičnoj ispovjesti. Knjiga koja će vam se svidjeti ili ne, ali vas neće ostaviti ravnodušnima.
• 
  Mia Bucan

  Autobiografija, lagano stivo. Portret jednoj surovog okruzenja, koje je rezultiralo dosta grubim odnosima medju ljudima. Pisano je sirovim jezikom pretpostavljam da bi se ostavio dojam iskrenosti pomalo liseno nekih njeznijih strana zivota.
  
  Jedan odlomak opisuje kako je istukla svog sina da bi se svetila ocu koji je obozavao svog unuka. Ovo mi je ostalno urezano u sjecanja.
  
  
  
  
• 
  Benjamina Suljic

  Sve preporuke odlična knjiga ostala sam bez teksta...Bravo
  P.S.hvala mojoj bibliotekarki na preporuci❤
• 
  Milena

  Read this together with my grandmother
• 
  Helena

  Velika knjiga još veće žene.
• 
  Monika Barrera

  Napisana z humorem ale tez złością, tym energicznym językiem typowym dla jej pisarstwa. Dużo zabawnych opowieści na tle dawnej Jugosławii, świata, którego już nie ma choć ludzie wciąż są tacy sami.
• 
  Kristina Vlajinac-Deletić

  Ovo je prva njena knjiga koju sam pročitala i sigurno ću pročitati još neku.
  Vrlo zanimljiv život, nimalo lak. Neko ko ume da se bori, ko zna šta hoće, a šta neće. Bavila se raznim stvarima. Oduševljavaju me situacije gde uspe da izađe na kraj sa bezobraznim ljudima, prevarantima...
  A dok čitaš, vidiš koliko smo slični, kako je situacija i u Hrvatskoj i u Srbiji ista kad su u pitanju političari, kriminalci, obični ljudi...